Пројекат БИО4 кампус обезбедиће даљи одрживи раст земље

Обиласку су присуствовали и потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић, министарка здравља Даница Грујичић, министар за јавна улагања Марко Благојевић и вршилац дужности  директора Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” Лука Драгачевић.

Министарка др Беговић је оценила да је почетак радова на изградњи посебне инфраструктуре за узгајање животиња које се користе за потребе науке, истраживања и развоја, како у оквиру Војске Србије, тако и у оквиру Института „Торлак”, још један корак даље у науци и истраживању.

Она је објаснила да ће, поред центра за животиње, бити изграђене и посебне лабораторије и ветеринарски центар, и нагласила да су наука и иновације добиле ново место и постале заиста битне.

Србија улаже изузетно велика средства како би развила иновациони систем кроз изградњу НТП и оснивање научних иновационих центара у мањим срединама, али и умрежавањим свих институција како би постале велика подршка и науци и развоју економије, истакла је др Беговић.

Министарка је нагласила да Србија неће бити посматрач, већ креатор своје будућности у свету науке, додавши да је од највећег значаја за науку у овом моменту у нашој земљи изградња БИО4 кампуса, платформе која окупља академију, приватни сектор и стартап центре.

Србија ће уложити око 100 милиона евра у изградњу инфраструктуре и опрему у шест центара, али и у изградњу 50 „посебних центара” који се већ налазе у оквиру будућих станара БИО4 кампуса, како би ојачали капацитете наше науке, објаснила је она.

Председница Владе Ана Брнабић је том приликом указала на то да ће пројекат БИО4 кампус обезбедити даљи одрживи раст како би наша земља сачувала место међу европским лидерима у области савремених технологија.

Премијерка је истакла да је биотехнологија будућност, синергија између информационих технологија и вештачке интелигенције и свега онога што се назива наука о животу.

Она је указала на то да ће, захваљујући изградњи и реализацији оваквих пројеката, млади људи остати у нашој земљи јер ће имати могућност да овде раде и унапређују своје знање као у најсавременијим институцијама у свету. 

Према њеним речима, положај Србије у овој области потврђују и бројни споразуми које је наша земља потписала са реномираним светским фармацеутским компанијама.

Председница Владе је објаснила да је за пројекат већ обезбеђено 200 милиона евра од укупно 350 милиона евра, колико ће он коштати.

Премијерка је додала да ће на овај простор бити премештене све животиње које се користе за потребе Института „Торлак” и БИО4 кампуса.

Министар одбране Вучевић је истакао да је Министарство одбране поуздан партнер и, заједно са осталим министарствима, носилац активности у реализацији овог пројекта, који је од стратешког значаја за даљи развој Србије, пре свега по питању здравља, али и безбедности наших грађана и државе.

Он је указао на то да ће се водити рачуна о томе да све буде урађено по правилима и у оквиру предвиђених рокова, упутивши честитку свима који су покренули и осмислили иницијативу за изградњу БИО4 кампуса.

Министарка Грујичић је истакла да ће изградњом БИО4 кампуса бити унапређени услови за рад и истраживање Института „Торлак”.

Заједно са БИО4 кампусом, Институт „Торлак” ће постати центар и науке и производње и прави пример за то како треба даље да се развија читава биопроизводња, рекла је она и додала да је опоравак „Торлака” већ почео и биће настављен овим пројектом.

Министарка Грујичић је оценила да ће се овде унапредити услови за држање животиња и указала на важност чињенице да ће изградњом објеката бити осавремењен погон за производњу серума против змијског отрова, који је дефицитаран не само на европском, него и светском тржишту, а који Србија са успехом извози.

Други важан добитак јесте производни погон за микробиолошке суве подлоге за дијагностику различитих патогених болести, који пружа држави значајну независност на овом пољу истраживања, рекла је Грујичић и нагласила да се унапређењем науке унапређује и медицина и здравствени услови за све грађане.

БИО4 кампус, који скраћено представља четири кључне области: биомедицину, биотехнологију, биоинформатику и биодиверзитет, јединствен је мултидисциплинарни пројекат у ширем региону, а планирано је да се у њему налазе научне институције и факултети.