Дигитализовани здравствени подаци су нам неопходни за клиничка истраживања, откривање нових лекова и лечење ретких и тешких болести. Пандемија корона вируса је била позив за буђење целом свету да сарађује и размењује информације и ако Србија у томе не буде учествовала, пацијенти у Србији неће имати пуно користи.
То је препорука британских експерата, који су у посети нашој земљи у оквиру пројекта „UK Excellence Biotech Hub“, који спроводи НАЛЕД уз подршку Британске амбасаде у Београду и Владе Уједињеног Краљевства. Тим експерата данас се састао с министарком науке, технолошког развоја и иновација др Јеленом Беговић, стручњацима Центра за четврту индустријску револуцију, посетио Институт за молекуларну генетику и генетски инжењеринг, локацију на којој ће бити изграђен БИО4 кампус и у просторијама НАЛЕД-а разговарао са домаћим стручњацима о развоју биотехнолошког екосистема у Србији.
Велика Британија има један од најбољих екосистема за развој биотехнологије и бројна искуства која може да преузме Србија. Како су навели експерти, три кључна корака за успех су добар регулаторни оквир и политичка воља, обезбеђивање инфраструктуре потребне научницима за истраживања, као и подстицање развоја компанија које ће комерцијализовати открића научне заједнице.
- Британија је развој наука о животу унела у Индустријску стратегију 2010. и од тада креће велики развој биотек екосистема. Повезане су све релевантне институције, Национална здравствена служба, регулаторна тела, универзитети и привреда. Покренут је и пројекат секвенцирања 100.000 генома, с посебним фокусом на откривање лекова за ретке болести и одређене врсте рака. Важни темељи формирања екосистема били су транспарентност и поштовање етичких стандарда, а све је пратила подршка политичара, који су и из личног искуства знали зашто је биотехнологија важна. Премијер Дејвид Камерон изгубио је дете које је боловало од ретке болести – рекао је саветник за геномику и биоетику Марк Бејл.