Др Беговић за РТС: “Од Развојне банке Савета Европе за BIO4 200 милиона евра”

Процењује се да ће у прву фазу изградње бити уложено око 300 милиона евра. Др Беговић навела је да се из таквих центара гради економија једне земље у 21. веку и да је циљ да Србија буде асоцијација за земљу иновација и технолошког развоја.

У Београду ће крајем ове године почети градња BIO4 кампуса, који ће према речима др Јелене Беговић бити један био-економки хаб, односно центар који ће окупити академију, приватни сектор, стартап компаније и све што треба да Србија постане позната по иновацијама и по науци.

"Када се изговори реч Србија да асоцијација буде да је то земља иновација, земља технолошког развоја", истакла је министарка.

Србија је, каже др Беговић, препознала велики напредак информационе технологије и у томе је постигла огроман успех. ИТ индустрија постала је једна од главних извозних грана Србије, која се у десет година повећала десет пута, 2,7 милијарди евра годишње.

С друге стране, министарка др Беговић каже и да развој био-наука доводи до нове револуције, где се информационе технологије спајају с природним наукама,  како би дале одговоре на глобалне изазове с којима се и Србија суочава. То су изазови везани за здравство, медицину, заштиту животне средине, енергетику и производњу хране и пољопривреду.

"Без науке не можемо да напредујемо у тим областима. То су области којима се већ бавимо, али желимо да будемо изузетни и да развијемо иновације. Већ имамо изграђену добру инфраструктуру за стартап екосистем. То су компаније које се веома брзо развијају. али су и високоризичне и њима треба окружење као што је научно-технолошки парк да им у почетним моментима развоја пружи подршку", објаснила је др Беговић.

Из овог разлога, наводи министарка, од велике је важности најављена изградња BIO4 кампуса. Четири кључне био области којима ће се бавити у оквиру  BIO4 кампуса су управо биомедицина, биотехнологија, биоинформатика и биодиверзитет.

"Биомедицина значи да Србија заиста иде у правцу развоја персонализоване, индивидуалне медицине”, објаснила је др Беговић. “То значи да наши грађани имају много бољу здравствену услугу и да знамо шта је узрок болести како би смо могли на прави начин да је лечимо.”

“Биотехнологија је напредовала и сада можемо да контролишемо све те процесе и да различите организме `претворимо` у фабрике за производњу нечега. У бионформатици генеришемо велику количину података и морамо да знамо шта ћемо да користимо и за добробит свих да би могли да базирамо наша истраживања кроз примену вештачке интелигенције и да брже дођемо до решења", наглашава министарка.

Што се тиче биодиверзитета, истиче да је Србија као део Балканског полуострва један од 15 европских центара биодиверзитета. Поседује разноврсност од микроорганизама, биљака, животиња, што је све материјал за истраживање, али и извор података.

"То су све ствари на којима се ради, међутим сада смо стратешки одлучили да држава уложи значајна већа средства. Радимо BIO4  да би све кључне или највећи део оних кључних институција које се тиме баве ставили на једно место да би били што ефикаснији", рекла је др Беговић.

Министарка је рекла да ће изградња комплекса почети крајем године и да су у току врло детаљни процеси пројектовања.

"Процена за изградњу прве фазе је око 300 милиона евра. Ми смо од Развојне банке Савета Европе добили 200 милиона евра, за почетак кредит, тако да су обезбеђена средства и ми ове године крећемо", најавила је др Беговић.

На 20 хектара укупне површине, будући камп ће се налазити у делу града где се налази и Институт "Торлак", Агенција за лекове, Фармацеутски факултет, тако да је то већ природно окружење које ће бити проширено. 

У BIO4 кампус ће се преселити комплетно Биолошки и Фармацеутски факултет, део Пољопривредног, Медицинског, Технолошко-металуршког и Хемијског факултета са својим деловима којима, како објашњава, могу да допринесу областима којима ће се бавити кампус. Такође, станари кампуса ће бити и девет научних института. 

Ту ће бити и истраживачки центри великих и средњих компанија како би имали приступ експертским пројектима.

"Сви ће бити на једном месту и радити заједно на новим решењима. Имаћемо и музеј и различите садржаје, где ће грађани моћи да долазе и да комуницирају с нама, да виде шта су бенефити од свих нових технологија. Да се не плаше, него да их пригрлимо и да сви заједно радимо на побољшању квалитета наших живота", поручила је др Јелена Беговић.