Министарка др Беговић на отварању Четвртог међународног конгреса ХИСПА и ХИСПАБХ

2. март 2023.

“Влада Републике Србије је препознала значај биотехнологије, биомедицине и вештачке интелигенције као приоритетне области у науци”, рекла је др Беговић.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Беговић присуствовала је вечерас у хотелу Хајат свечаном отварању Четвртог међународног конгреса ХИСПА и ХИСПАБХ.Министарка Беговић је овом догађају присуствовала у пратњи помоћнице Марине Соковић.

Oкупљенима су се поред домаћина проф. др Небојше Тасића, преседника ХИСПА и ИСБХ и проф. др Милована Бојића, директора ИКВБ “Дедиње” обратили министарка др Беговић, као и министар просвете Бранко Ружић, министар Спорта Зоран Гајић и државни секретар Министарства здравља др Мирсад Ђерлек.

Присутни су на почетку скупа погледали пројекцију филма “ХИСПА 10 година” и имали прилику да виде научни перформанс робота Ема, припремљен у сарадњи са Центром за роботику Учитељског факултета Универзитета у Београду, након чега је уследило обраћање министарке др Јелене Беговић и осталих званица - министара и добитника повеља за допринос у раду ХИСПА.

“Као што смо видели, ХИСПА у својој крилатици користи три кључне речи - превенција, мултидисциплинарност и персонализовано”, навела је у свом обраћању др Јелена Беговић.

“Током последњих неколико деценија развија се сасвим нова област, биомедицина, која подразумева комбиновање природних наука и њихову примену у клиничким испитивањима и пракси. Вероватно је управо ово област која доживљава највећи напредак”, навела је др Беговић и објаснила да напредак у биотехнологији омогућује научницима да се користе потпуно новим алатима и техникама, као и да развијају потпуно нове приступе у медицини.

“Персонализована медицина захваљујући развоју технологије омогућава да се одаберу најбољи могући приступи у дијагностици, лечењу али и превенцији, узимајући у обзир индивидуу - човека”, рекла је др Беговић.

“Превенција је кључна у медицини, јер поред тога што може да помогне у смањењу учесталости болести, доводи до побољшања здравственог исхода и спасавања живота”, рекла је др Беговић, навевши да у превенцију спадају многи традиционални облици, као што су вакцинација, скриниг, рана детекција болести, промена животног стила, али да данас укључује и многе савремене технологије.

“Подаци су постали ново злато, и као држава морамо да научимо да чувамо и користимо податке који су око нас”, рекла је др Беговић у свом обраћању навевши да и различити сензори, апарати и роботи омогућавању праћење пацијената у њиховом уобичајеном окружењу.

“Уплив вештачке интелигенције у све сфере живота, а посебно у медицини довео је до тога да је машинско учење постало интегрални део медицине у неким областима”, рекла је др Беговић. “Ми машине учимо да нам пруже подршку и помоћ у процесу доношења одлука кроз анализе различитих резултата ЦТ скенера, магнетне резонанце или других медицинских података и вештачка интелигенција добија све важнију улогу у медицини.”

Др Беговић закључила је да је битно да се јача наука, не само природне и техничке, већ и друштвене науке, као и да се све оне усмеравају ка медицини, односно биомедицини, како би заједно могли да развијемо најбоља решења за добробит здравственог стања грађана.

“Влада Републике Србије је препознала значај биотехнологије, биомедицине и вештачке интелигенције као приоритетне области у науци, које би пре свега требало да допринесу побољшању квалитета живота наших грађана. Један од стратешких пројеката је пројекат БИО4 кампуса, који ће окупити све кључне играче, од академије, образовања, науке, стартап заједнице, као и биофарма компанија да раде на развоју биомедицине у Србији”, рекла је др Беговић.