Др Беговић на седници Међуминистарског савета за праћење и усмеравање спровођења реформе у области образовања

На данас одржаној седници Међуминистарског савета за праћење и усмеравање спровођења реформе у области образовања у Палати Србија, министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић у свом обраћању истакла је да је високо образовање пре свега је нераскидиво повезано са науком. 

“То је један врло динамичан систем и ви не можете имати нити развијену науку без квалитетног кадра, нити можете имати квалитетан образовни систем без људи који се баве истраживањем и науком”, рекла је др Беговић нагласивши да високоразвијене земље света улажу све већа средства у науку, али и Србија прати тај тренд. 

“Оно на чему треба да радимо је да покренемо и приватни сектор да много више и значајније улаже у истраживање и развој, и држава јесте у претходне две године донела сет врло стимулативних пореских олакшица за приватан сектор који се бави истраживањем и развојем, укључујући и запошљавање младих, запошљавање људи који се баве истраживањем, развојем”, рекла је др Беговић и додала да је, што се науке тиче, визија даљег развоја Србије дефинисана Стратегијом научног и технолошког развоја Србије са циљем да имамо снажне научноистраживачке институције и то не само на регионалном, већ и на нивоу Европске уније, а у следећој фази на глобалном нивоу.

“Наравно, наука мора да се базира на изврсности, тако да је било важно оснивање Фонда за науку као главног извора финансирања науке и научне изврсности у Србији, али и као једног механизма за припрему наших научноистраживачких институција да учествују на изузетно важном извору финансирања науке на глобалном нивоу а то је европски оквир кроз Хоризонт Европа, отворени оквирни програм за истраживање иновација и науке и то је главни механизам за креирање партнерства између научних и образовних институција у Србији са најпрестижнијим институцијама у Европи”, нагласила је др Беговић.

Она је нагласила и да би наука и академија требало да се у овом моменту више ангажују и да допринесу развоју стартап екосистема, који треба да буде покретач економије у Србији.

“Као подршку стартап екосистему, министарство наставља изградњу технолошких паркова у Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку и Крушевцу, и то су места која би требало да подрже наше младе људе, предузетнике и наше стартап компаније”, рекла је др Беговић.

“Србија има предузетнике, младе генерације које завршавају факултете, раде докторате и који представљају озбиљан ресурс ове земље, и мислим да је јако битно да се и у систем образовања, пре свега говорим о високошколском систему уведе као обавезан предмет предузетништво, као што су то урадиле све најразвијеније и најуспешније земље на глобалном нивоу.”

“Као Влада смо препознали да улагање у науку доводи до развоја људског капитала, привлачењу стручњака, што води отварању привлачнијих радних места, доприноси макар делимичном спречавању одлива мозгова и смањењу незапослености. Наше министарство кроз различите програме, укључујући и Фонд за младе таленте интензивно ради на подршци нашим најталентованијима, како би могли да се школују у земљи, али и у иностранству на престижним универзитетима, ради на стипендирању и запошљавању наших најталентованијих и у високошколским установама, у оквиру универзитета и у оквиру научноистраживачких института”, истакла је др Беговић. Она је навела да Министарство континуирано ради и на повратку наших стручњака из иностранства.

“Наука игра кључну улогу у технолошком и економском развоју друштва у 21. веку. Самим тим изузетно је пратити развој свих нових технологија - како из угла етике, тако и из угла легислативе. У Републици Србији је у завршној фази припема Етичких смерница за развој и употребу вештачке интелигенције, која је наизглед преко ноћи ушла у све наше животе. Треба радити на томе да новим генерацијама због невероватних промена које се дешавају пружимо образовање у складу са временом у коме живимо, али мотивишући и окружење у коме ће моћи да испуне сав свој таленат у смислу научноистраживачке  делатности”, закључила је Беговић. “Морамо им помоћи да макар делимично буду креатори своје будућности.”

Седницом је председавао министар просвете Бранко Ружић, а присуствовали су и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, министар спорта Зоран Гајић и  министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов, као и представници министарства финансија, правде и туризма и омладине.

На седници је истакнуто да је охрабрујуће што је резултате рада на изради Акционог плана за период од 2023. до 2026. године који је неопходан за спровођење Стратегије развоја образовања и васпитања до 2030. године препознала и похвалила Европска унија.

Европска комисија оценила је да је веома значајно што је Србија успоставила Национални оквир квалификација (НОКС), као и то што је усвојила Национални извештај о инклузивном образовању за период од 2019. до 2021. године, који представља изазове када је реч о повећању обухвата и унапређивању квалитета, правичности, ефикасности и релевантности инклузивног образовања.

Шеф делегације ЕУ у Србији Емануле Жиофре изјавио је да је „улагање у младе и образовање кључно, јер млади морају да стекну вештине и компетенције за сналажење у комплексности савременог света. Такође је од изузетног значаја да свако дете има једнаке могућност учења, приступа образовању и стицања потребних вештина. Због тога ЕУ подржава Србију у реформи образовања и усклађивању са смерницама политике на нивоу ЕУ и региона.