Др Беговић на конференцији Како успети у Азији из Србије: Иновације су неопходне за раст и развој привреде али и целокупног друштва

На конференцији Како успети у Азији из Србије одржаној данас у Београду разговарало се о успесима домаће ИКТ индустрије за коју се очекује да је за прошлу годину премашила извоз од две и по милијарде евра, њеној отворености за излазак на страна тржишта и томе које све могућности за српске компаније и стартапе постоје на оном тржишту које је својом величином обећавајуће, а у које се ређе гледа — азијском.

Захваљујући конференцији Како успети у Азији из Србије, која је део NINJA акцелаторског програма у организацији Иницијативе Дигитална Србија и Јапанске агенције за међународну sarradnju (JICA), домаће компаније и стартапи имали су прилику да добију одговоре на бројна питања о изласку и пословању на азијском тржишту, и остваре нове конекције у овом делу света.

У уводном делу програма посебну прилику да се обрати гостима имала је и министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић, а један од гостију био је и први секретар Амбасаде Јапана у Србији Масуду Татсура. 

“Комерцијализација и интернационализација домаћих иновативних решења могу бити од великог значаја за развој домаће привреде, поготово за оне земље које се боре са малом индустријском базом и малим тржиштем”, изјавила је министарка др Јелена Беговић. То ће Србији омогућити даљи раст и развој привреде, као и стварание нових радних места али и задржавање и привлачење оних најпаметних и високо образованих, који ће допринети јос бржем развоју Србије”, рекла је министарка.

Она се захвалила Дигиталној Србији и Јапанској агенцији за међународну сарадњу за организацију NINJA акцелаторског програма, који ће, како је рекла, бити од изузетног значаја за наше стартап компаније и који представља велику подршку овим компанијама у кључној фази њиховог развоја. “Самим тим на овај начин повећавамо шансу и да производи из Србије заврше на великим и значајним тржиштима, као што је Азијско тржиште”, рекла је др Беговић.

Министарка је нагласила и да су иновације важне за домаћу привреду, јер омогућавају повећање продуктивности, побољшање квалитета производа и услуга, као и повећавање конкурентности и стварање нових радних места. Осим тога, нагласила је, иновације итекако могу допринети нових тржишта и диверзификацији привредних делатности. “Укратко иновације су неопходне за раст и развој привреде али и целокупног друштва”, рекла је др Беговић.

Она је нагласила и да је Влада Републике Србије препознала значај и везу науке и развоја иновација кроз оснивање засебног Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Фонда за иновациону делатност који пружа снажну подршку стартап екосистему, изградњу мреже научнотехнолошких паркова, подршку Дигиталној Србији, али и кроз подршку локалним иновационим центрима широм Србије.

О томе како азијско тржиште функционише у поређењу са српским, као и које су могућности и изазови изласка на њега говорили су главни заступник Јапанске агенције за међународну сарадњу (ЈICA) на Балкану Масахиро Уеки, директор Афричко-азијске инвестиционо консултантске куће (AAIC) Шигеру Ханда, генерални директор и суоснивач фонда предузетничког капитала Global Catalyst Partners у Јапану Који Осава, регионални директор за Источну Европу и Централну Азију Јогендран Тијагараџа и менаџерка пословног развоја Сезин Ата Дилер из Enterprise Singapore и директор Иницијативе Дигитална Србија Небојша Бјелотомић. 

„Србија је добро географски позиционирана за повезивање суседних земаља и може да буде регионални центар за стартапе на Западном Балкану, штавише, регионални центар ИТ индустрије у Европи”, поручио је Масахиро Уеки. 

У оквиру конференције покренута је и дискусија у форми панела у коме су учествовали серијски предузетник Зоран Васиљев из фонда Forty5VC, суоснивач стартапа HolyWally Вељко Васић, менаџерка пословног развоја Данијела Чабаркапа из компаније NTT Дата Романиа као и Јогендран Тијагараџа из Ентерприсе Сингапоре, организације при Министарству трговине и индустрије Владе Сингапура.

„Југоисточна Азија је један од најбрже растућих региона са великом базом корисника и високом стопом усвајања технологије. То српским бизнисима пружа одличну прилику за диверзификацију у новом региону који им отвара могућности у врло широким областима као што су гејминг, здравство и агротехнологија”, рекао је Тијагараџа. 

Такође, Небојша Бјелотомић, директор Иницијативе Дигитална Србија, подсетио је на истраживање ове организације које је показало да највећи број стартапа своје производе и услуге пласира на домаћем тржишту (72,8%), да је пословање изван граница Србије првенствено усмерено на тржишта Европске уније и Сједињених америчких држава, али и да се отварање ка тржиштима Азије и Блиског Истока у времену када до нас стижу вести о рецесји на западним тржиштима може сматрати оптимизацијом пословања. 

„ Азијско тржиште често остаје испод радара, и то се дешава услед недовољне информисаности о могућностима за развој које пружа Азија. Иницијатива Дигитална Србија ће наставити да даје подршку домаћим стартапима кроз упознавање са тржиштима какво је азијско, јер једино кроз интеракцију са различитим глобалним играчима, наше ће компаније имати прилику да постану једне од њих”, закључио је Бјелотомић.